Geografski opseg

Zec je poreklom iz Evrope i Južne Azije.Distribucija prirodnog evropskog zeca uključuje Veliku Britaniju i Zapadnu Evropu istočno, preko Bliskog Istoka do Centralne Azije. Oni su preneti od strane ljudi na nekoliko drugih kontinenata . Tako ih danas ima u Evropi i Aziji severnoj Africi, Centralnoj i Južnoj Americi i u Australiji

Stanište

Evropski zečevi vole otvorena polja i pašnjake, koji se griniče sa vodotokovima, često su I u oblastima poljoprivrednih useva. Oni žive u nižim oblicima vegetacije busenje trave, korov, ili u grmlju.

Fizički opis

Ukupna dužina: 600-750 (prosek 680) mm,; Dužina uha, od 94-102 mm, (od 98). Rep: 72-110 mm, (od 95). Šape: 142-161 mm, (od 151). čelo Dužina: 96-104 mm; (av 100.) Lobanja Širina: 44-51 (. Od 47.3) mm, Oni imaju duge uši sa crnim vrhovima i koji su sivkasto beli unutra. Pelež je žućkasto-smeđe do sivkasto-braon sa sivkasto-belim podvoljkom. Lice je braon, sa prstenovima oko očiju. Rep je crn na vrhu i beo na dnu. Zimi zec ne menja svoj palež u belo, kao alpski već postane nešto više siv. Lobanja ima kratke, široke, teške nosne kosti.

Reprodukcija

Sezona parenja odnosno reprodukcije je između zime (januar / februar) i leta. U vreme parenja kao I kod većine životinja, tako I među zečevima, se vode žestoke borbe između mužjaka, oko ženke.

Nakon oplodnje, period trudnoće je između 30 i 42 dana. Postoji veliki raspon u preživljavanju, tako je stopa preživljavanja , 7% u proleće i ide do 25% do jeseni. Broj potomaka varira između 1 i 8, mada prosečno radjaju 3 do 5 mladunaca. U sezoni zec se pari dva i više puta do jeseni. Period odbijanja mladih je oko mesec dana.Mladi polnu zrelost stiču sa osam meseci, do godinu dana starosti. Tokom jeseni, kod mužjaka nivo testosterona je nizak. Kod ženke nivo bazalnih hormona je u maksimumu u julu, kraj reproduktivnog perioda)

Zečići pri rođenju,se odlikuju sa dugim i svilenkastim krznom. Da bi zaštitila mladunce, majka ih rasporedjuje u umereno širokom prostoru da bi se izbegla mogućnost stradanja celog legla. Majka ih zatim obilazi i neguje.

Ponašanje

Evropski zečevi su uglavnom usamljene životinje, osim u vreme parenja. Oni su večernje i noćne, životinje uglavnom su u potrazi noću (između 19 i 7 časova ). Evropski zečevi ostaju aktivni tokom cele godine. Tokom dana oni čuče u depresiji koja se zove 'loga'. Evropski zečevi poseduju odlična čula vida, mirisa i sluha. Imaju obojenost, i oblik (mimikriju) da se izvanredno kamufliraju tako ih je u prirodnom okruženju teško videti, ili na neki drugi način otkriti. Nakon otkrivanja predatora, zec će uraditi sve da mu pobegne, on može da u velikim brzinama menja pravac ako je potrebno. Oni su veoma brzi, tako da mogu dostići maksimalnu brzinu (oko 60 km na čas), radi se o brzini u pravoj liniji. Oni će takođe uroniti u tokove ako je to potrebno jer su pristojni plivači. Zec nakon podizanja beži najviše 500 do 700m u odredjenom pravcu a nakon te daljine se okreče i vraća nazad.

Komunikacija i percepcija

Evropski zečevi su obično tihe životinje. Uočeno je da zečevi škrbuću zubima to je zvuk upozorenja, odnosno kao alarm. Oni su takođe emituju oštar poziv kada bivaju povređeni ili uhvaćeni.

Uhvaćeni ili povređeni zec

Komunikacija

• Akustički
• Hemijski

Percepcija

• Vizuelan
• Dodirni

Hrana Navike

Evropski zečevi su biljojedi, jedu travu, bilje, i ratarske kulture tokom leta. Tokom zime zečevi se hrane grančicama, pupoljcima, mladim drvećem i mladom korom drveta voća. Oni su takođe često uzimaju izmet drugih životinja za ishranu . Ovo je poznato kao coprophagia. Dva do tri odrasla zeca mogu da pojedu hrane kao jedna ovca.

Neprijatelji

Poznati predatori uključuju crvene lisice, vukovi, divlje mačke, kao i veće sove .

Šakal i sova u napadu

Ekonomski značaj za ljude: Negativno

U nekim oblastima, kao što su Argentina, Australija i, u manjoj meri, Severnoj Americi, zec je štetočina. Problem leži u brzoj reprodukciji i uništavanju poljoprivrenih kultura, posebno mladih voćnjaka jabuka.

Očuvanje status

U poslednjim decenijama došlo je do izbijanja povećane smrtnosti zbog bolesti, posebno u Evropi. Ovaj sindrom obuhvata akutni hepatitis, enteritis, nefroza, opšta žutica, zagušenje i krvarenje unutrašnjih organa. Direktno uzrokuje ili indirektno prenosi, bolesti domaćih životinja.

Razlike kunića i zeca

Lov zeca

Lov zeca pretragom terena lovačkim psima ptičarima

Lov zeca kružnim lovom ( u potkovicu)

Lov zeca dugonogim goničima (u planinskim predelima)

Lov zeca pretragom terena lovačkim psima ptičarima

Pošto zec tokom dana inače miruje teško ga je pronaći. Prvenstveno što ostaje miran do zadnjeg momenta, a i u stanju mirovanja miris je skoncentrisan na jednom mestu. Zbog svoje boje fantastično se stapa sa terenom pa ga je vizuelno tesko uočiti. Ako lovite ptičarima koji markiraju oni će vam svojom markom uredno pokazati mesto nalaženja, medjutim ako lovite cunjavcima oni će ga podići čim ga nađu pa stoga morate biti malo bolje skoncentrisani. Obično se lovi krupnoćom sačme 3,0; 3,5; 4.0mm mada svaki lovac ima neka svoja ubeđenja, pa mu je na volju slobodan izbor. Kada pas podigne zeca on ga i pojuri , tada je obično na malom rastojanju od njega pa treba voditi računa prilikom pucanja i izabrati pravi siguran momenat.

Lov zeca kružnim lovom ( u potkovicu)

U Ovom lovu učestvuje veći broj lovaca. Ovaj lov se odvija na prostranim čistim terenima. Pošto su se lovci postavili u liniju, nakon oglašavanja za početak lovci kreću u početku frontalno, a nakon izvesnog vrmena bočni lovci sužavaju liniju formirajući luk, takozvanu potovicu. Kada se široka potkovica dovoljno suzi, odnosno smanji da je u pitanju bezbednost lovaca oglašava se kraj lova. Nakon završetka lova zečevi se uredno poredjaju i odavanjem počasti I slikanjem lovaca sa ulovom se ovekoveči tadašnji ulov. Nakon toga lovci prilaze i uzimaju po jednog zeca počev od najstarijih. Ako ima viška on se poklanja veteranima ili se ostavlja za pripremanje gulaša za neka nova druženja.

Lov zeca dugonogim goničima ( u planinskim predelima)

U ranim jutarnjim satima, često I nešto pre svanuća, grupe lovaca se rasporedjuju na određenom rastojanju i na određenim mestima. Kažem na određenim mestima jer lokalni lovci obično poznaju mesta gde zečevi najčešce prelaze. Oni se najčešće rasporede po planinskim prevojima ili mestima gde se ukrštaju šumski putevi. Druga grupa sa psima goničima ( balkanski, posavski, istarski, trobojni i drugi) kreću obično iz nižih delova terena uvala i potoka. Nakon što pronađu i podignu zeca oni počnu učestalim keftanjem i lajanjem da ga gone. U zavisnosti od pravca kretanja pasa koji se sve vreme oglašavaju lovac zna gde bi trebalo da zec izađe, pa blagovremenim premeštanjem ako je potrebno pokušava da smanji distancu i da ga presretne. Treba samo imati u vidu da zec manje ili više prednjači u odnosu na pse pa tako treba i pravovremeno reagovati. U ovim predelima lovci obično kroriste krupniju sačmu to je najčešće sačma granulacije 4,0: 4,5 pa i 5,0mm. Nakon odstrela zeca, obično nakon kraćeg vremena se pojave i psi. Njima treba dati da onjuše divljač i tapšanjem po grudnom košu dobro ih pohvaliti. To su jako izdržljivi i uporni psi koji su u stanju po ceo dan da gone po teškom i najčešće krševitom terenu.

Psi goniči u lovu na zeca

Poseban način lova

DOBAR POGLED

Pripremio: Dragan Pešić dip ing šumarstva